Zašto je SSSR konzervirao vodu

Kuhinja
ELEONORA GOLDMAN
U Sovjetskom Savezu nije bilo problema s vodom za piće, ali su postojale neobične hermetički zatvorene konzerve s pitkom vodom.

"Nemojte piti prvih 24 sata. Skupljajte i pijte kišnicu, napunite njome sve posude koje imate. Konzerviranu vodu koristite u krajnjoj nuždi" – to je pisalo na konzervi. "Da biste otvorili konzervu, probušite poklopac na dva mjesta sigurnim nožem za konzerve. Noževi za konzerve nalaze se u kontejneru, u vrećici s opremom."

Naravno, ta se voda nije mogla kupiti u trgovini. Ona je bila namijenjena mornarima i podmorničarima. Na brodovima i podmornicama uvijek postoje rezerve pitke vode koje traju određeni broj dana, a ove su se konzerve pravile isključivo za izvanredne situacije (na primjer, ako je plovilo u nekoj nevolji) i tretirale se kao rezerva za hitne slučajeveh

Voda u tim konzervama bila je prokuvana i u nju se dodavala askorbinska kiselina. Točila se u konzerve od po 250 ml (ponekad se mogu sresti i stare konzerve od 240 ml, ovisno o tvornici). Dnevna norma je pola litre po osobi. Rok trajanja je bio oko dvije godine. Bilo je propisano da se voda pije kroz otvor probušen na poklopcu, da se zbog ljuljanja plovila ne bi prosule dragocjene kapi. 

Konzerve su se koristile iz razumljivih razloga. Plastične boce propuštaju ultraljubičaste zrake, mogu mijenjati oblik i lako se oštećuju. Staklo je teško i zauzima mnogo prostora. Konzerve su hermetički zatvorene i kompaktne, tako da su one bile idealno rešenje.

Ne zna se kada su se točno počele praviti takve konzerve. Državni standard za njihovu proizvodnju pojavio se 1962., a zatim je obnovljen 1980. godine. Proizvodile su se čak i početkom 1990-ih. Slične konzerve za slučaj katastrofe postojale su i u vojsci SAD-a.

Kakvog je okusa konzervirana voda? 

Danas se voda u konzervama napravljenim u SSSR-u više ne može piti, ali građani Rusije koji su je u vojsci imali prilike probati pišu na internetu svoje dojmove.

"Ja imam takvu konzervu iz kompleta za preživljavanje. U kompletu su bili još i ’Dnevnik brodolomca’ i kemijska olovka", piše korisnik interneta na forumu gdje se raspravljalo o namjeni te vode.

"I ja sam pobao tu vodu kada smo na poslu renovirali sklonište, pa smo našli tamo kutiju s 20 konzervi. Okus konzervirane vode je specifičan", piše drugi korisnik.

"Probao sam tu vodu kad sam bio u vojsci. Nalikuje na destiliranu, nema nikakav okus ali služi svrsi", piše treći.

A kako je danas?

Danas mornari i podmorničari također imaju rezerve pitke vode za izvanredne situacije, ali ne u konzervama, nego u vrećicama od laminirane folije koje su daleko lakše. U jednom pakiranju ima 100 mililitara vode. Čuvaju se pet godina na temperaturi od minus 35 do plus 65 stepeni Celzija. Dnevna norma je i dalje pola litre (5 vrećica), s tim što se prvog dana ne preporučuje korištenje te vode. 

Voda za hitne slučajeve danas se prodaje i u internetskim trgovinama. Nju obično kupuju ljubitelji pohoda u prirodu. Takvo je pakiranje otprilike dva puta skuplje od obične flaširane vode.